Vinski festival Wine Me Up 2025 (WMU) održan u Kamenoj kući na Kastelu, tvrđavi koja dodatno krasi čitavu Banjaluku, bio je kruna novog viđenja vinske kulture u BiH. A za to je zaslužan Nenad Kotur, uvoznik i distributer (Next) koji već nekoliko godina ovaj festival seli na razne lokacije širom drugog po veličini grada u BiH.
Zasluge zapravo pripadaju svima koji su učinili da sam organizator izjavi: „Ovo je najbolji Wine Me Up do sad“!
U prvom redu su tu vinari, naravno vina i publika, ali i ambijent i nebo koje je omogućilo da se veliki deo manifestacije dešava pod krošnjom drveta, uz muziku, elegantno obojeno svetlo i sjajne zalogaje.
Vino i vinoljupci, lepa priča, ali šta je to drugačije bilo 2025. godine? Zapravo je ovo bio premijerni pokušaj da se osnuje nedelja vina u istinski lepom gradu na obali Vrbasa.
Festival je krenuo dan ranije radionicama Uživanje u vinima i Putešestvije kroz EX-YU Aleksandra Marinkovića (Dnevna doza vina), te vođenom degustacijom maslinovih ulja Olive Oil Brajko. Izložba dela tri eminentna banjalučka slikara oplemenila je pozadinu vinskog izlaganja, a tri restorana u gradu su degustacijama i after partijem (Gatsby), ispratila centralno dešavanje u Kamenoj kući. Eksperiment uspeo, dogodine ide još žešće!
Više od 500 posetilaca uživalo je u vinima 35 vinarija, među kojima su vidno mesto zauzela i ona iz Srbije. Bilo je tu svega za svakoga, od laganih vina poput gotovo prozračnog rozea Kutjeva u kome cvajgelt daje pino noaru poseban šmek do organskog uzgoja vinarija Imperator i Roxanicx.
Dosta novih izlagača kao i već poznatih „starih vinskih vukova“ među kojima je Erdevik premijerno ponudio La Grande Bellezza, njihov prvi penušavac rađen tradicionalno koji se odmah našao u ponudi lokalne vinoteke Wine Room.
Penušavo prija, to se sve jasnije ukazuje široj populaciji, pa je brut Today Blanc Enosophia cvetnim i aromama limete, narandže i zelene jabuke uleteo pravo u krug aperitiva i koktela za letnju terasu.
Belih vina je svakako više jer je takva trenutno potražnja, posebno pred letnju sezonu, no očito je da se vinari sve više i rađe upuštaju u stilske i sortne eksperimente. Pogotovo je taj utisak vezan za domaće izlagače jer smo ostali začuđeni, ne samo brojnim verzijama sorte morava, bilo je toga i ranije, ali…
Da PiWi ili rezistentne sorte mogu dati izuzetan kvalitet pobrinula se banjalučka vinarija Crveni Brijeg. Enolog vinarije Nebojša Milovanović uz ostala vina ipak ističe zanimljiva bela od sorti Morava 23, polusuvi Muskaris 2022, te Broner 2022 fermentisao i odležavao u bosanskom hrastu 12 meseci na talogu sur lie metodom. Otkud te loze u BiH?
– To je neka moja vizija održive budućnosti od pre više od 10 godina – kaže. – Jako su otporne a daju izuzetna vina, zato smo ih stavili na sortnu listu kako bi ih mogli uvesti i plasirati na tržište kao sortna vina.
Jedno mesto dalje je brdo, ali Belo Brdo iz Čerevića i mladi vinar Ranko Zeremski koji s ponosom predstavlja novu verziju čuvene crvene kupaže Alma Mons 2021 kao i premijerni barikirani šardone višeg nivoa AD Meliora. Umesto pet sorti kakva je bila s početka, Alma Mons je sada 80% marselan i po 10% kaberne fran i merlo, s tim da je fran iz berbe 2023. Elegantnog i bogatog šardonea iz berbe 2022 sa 13,5% alkohola su dve varijante, jedna je 85% inoks da vrati mineralnost, dok je druga isto toliko, ali iz barika.
Premijeru na WMU ima Lastar iz Levačkog vinogorja iz čije ponude izdvajamo prvo i jedino srpsko zlato za sortu pino noar, na Mundus Vini nadmetanju u Nemačkoj. To je jako dobar pino, izuzetno sortan iz berbe 2021.
Priču o otpornim lozama najbolje oslikava takođe prvi put na vinskim izložbama mala banjalučka vinarija Vinarium koju predstavlja bračni par tehnologa Stanisalava i Mirko Miščević. Vinarium je zapravo poljoprivredna zadruga a vina su pod brendom Vina M, i to sjajna. Lepršava, originalna i sveža sortna Tamjanika, divne sočne kiseline, lep miris, tek malo kraća završnica.
Upečatljiv je Chardonnay, polusuvi Sauvignon Blanc, lagani kaberne sovinjon. Kapacitet vinarije je do 5.000 litara i grožđe za sad dobavljaju iz Hercegovine, a na svojih „do jednog hektara (biće i ceo hektar dogodine)“ su pre godinu dana zasadili sortu panonia, a nedavno moravu i petru! Direktorka i spec. enolog Stanislava objašnjava kako se u struci već dugo igraju sa vinima i da su konačno rešili da imaju svoju vinariju gde sva vina rade u inoksu.
Dobru Moravu 2022 probali smo i ranije u banjalučkoj vinariji Dalmati. Ima i dalje jako lepe kiseline ali nam je sad osetnim ali besprekorno harmonizovanim kiselinama, posebnu pažnju privukao sočni Cabernet Sauvignon 2022. Vino opija mirisom crne čokolade, odmah na nosu, a potom dugo u završnici.
– Tri meseca je proveo u novim hrastovim bačvama samo da pokupi note ali da ga drvo ne preuzme. I evo, već šest meseci je u boci – objašnjava Aleksandar Popović, sin jednog od suvlasnika ove, uz porodicu Marić, porodične vinarije koja danas poseduje oko šest hektara zasada morave, tamjanike, šardonea, rajinskog rizlinga, a od nedavno i marselana.
Iako crvenih vina nema previše u ponudi pojedine etikete svakako vredi istaći. Takve su Luda Mara uz premijum vina vinarije Tikveš i njenih akvizicija, Plantaža sa standardnim draguljima Starog podruma, prokupaca vinarije Doja i Matijašević ili Deurić crvenog segmenta iz koga zanimljivošću svakako iskače Probus (a u belom portfoliju Severna Morava, te ovde posebno tražena mlada i sveža Gorska Tamjanika 2024).
No jedan novitet u smislu berbe posebno nam je zapao za nepce. Novi Merlot 2022 manastirske vinarije Bukovo iz Negotinske Krajine, između već nadaleko čuvenih Rezervi je melem za dušu koji će se sa oduševljenjem piti ovog leta zbog osvežavajuće kiseline koja ga nosi, te maksimalne sočnosti i voćnosti nalik na košaru punu raznog crvenog, zrelog, ali tek ubranog i čvrstog voća.
Drugo svetlo odličje dodeljujemo vinariji Vera iz Popovog polja. Vlasnik Dušan Vasiljević koji je svoja vinogradarsko-vinarska umeća odavno i na veliko dokazao u Južnoj Africi, ime vinarije posvetio je supruzi koja mu je rodila desetoro dece, objašnjava menadžer prodaje Ilija Stanković.
Na temelju zadruge osnovane 1977. godine a kasnije rasformirane pa manje uspešno renovirane, tek je u novom veku vinariju zbilja oživeo novi vlasnik. Uz sadnju vinograda i očuvanje veoma starih, došlo se danas na ukupno oko 140 hektara zasada a vinarija radi sa trenutnim kapacitetom oko 200.000 boca. Istražuju nova tržišta uz plan za proizvodnju pola miliona boca, a mi smo probali jako dobru Blatinu, ali i zbilja fantastični Vranac od tih starih loza, oba vina iz berbe 2020.
Kad kažemo blatina, a shodno tome i žilavka, svakako treba pomenuti hercegovačke adute Nuić i Andrija, širok izbor svima dragih istarskih malvazija doneli su Deklić, Benvenuti, Degrassi, a u Banjaluci vrlo tražen sovinjon iz nove berbe 2024 promovisao je Dragan Vasić, vinarija Janko. Novitet je i Zavet 2020, kao i Misija Chardonnay 2023 .
Fruška gora ovde je odavno stekla poklonike pa je iskričavi i ozbiljni Grašac Beli 2024 Kiš planuo za čas dok su za štandom karlovačke vinarije Veritas crvena vina klizila non-stop u čaše i iz njih, a posebno ona zlatna sa Decantera.
Bogata vina Šumadije su predstavile vinarije Despotika i Stari Hrast ali i mlada, mnogima gotovo još uvek nepoznata i u isto vreme veoma perspektivna Legat 1903. Nove berbe iskazuju veliki pomak kvaliteta a ovo je bila posebna prilika da se proba i sortni Viognier.
Kome je do plavca, bilo ga je na štandu Ezimit uz izvrstan Chardonnay, Graševinu, Tamjaniku, dok su se iza prelepih etiketa Marco Bonfante krila takođe izuzetna vina. Za to vreme, iskusne vinske sladokusce posebno su privlačila organska bela i crvena vina Roxanich koja uskoro stižu na banjalučke police, ali i jedinstvene, čudnovate kupaže sicilijanske vinarije Donnafugata.
Vrelo leto biće savršen podijum za ispijanje ohlađenog i krajnje neobičnog crvenog Tancredi Dolce&Gabbana e Donnafugata Terre Siciliane Igt, blenda sorti nero d’Avola, kaberne sovinjon i tanat koji daje robusnost i tanine u vinu koje otvara neke nove vidike.
A vinski „vidici“ se u Banjaluci očigledno veoma brzo šire, toliko da vinske radionice tipa „osnove poznavanja vina“ sve manje privlače pažnju već se traži viši nivo.
Wine Me Up je svakako razlog za to. |
Erdevikova vina uz ozbiljna mesa
Poseban doživljaj nakon završetka Wine Me Up festivala bila je degustacija vina Erdevik u jedinstvenom Kodiak Burger & Steak baru gde su se našle i neke od gotovo rasprodatih etiketa poput širaza Stifler’s Mom 2018 i kupaže Grand Trianon za kojima vape u Londonu i SAD. Zanimljiva ponuda da se ove večeri uz kupljeno vino dobije biftek, tatar ili neka od natur i drugih varijanti, prerasla je u pravi vatromet ukusa.
Fantastično začinjen tatar, izuzetno pripremljena i poslužena dry aged mesa (kao slika u velikom frižideru na spratu) i nadasve sočan, neopisivo ukusan čizburger gde svaki zalogaj mora da se skupi sa brade salvetom a nadogradi vinom.
Čista desetka za grande finale Wine Me Up-a, Nenada Kotura i Erdevik, zasigurno. |
