Sad već tradicionalni vinski festival & hepening Wine Me Up u vinariji Jungić nedaleko od Banja Luke osvetlao je obraz naglom rastu vinske kulture u BiH.
Ovo zbilja nismo očekivali! „Uzvini me“, ili uznesi me vinski, tako bi sad, a posle svega viđenog, doživljenog i okušenog, najradije preveli naziv manifestacije Wine Me Up koja je uzbudila sva čula prisutinih. I to doslovno. Jer organizatori i domaćini su na jednom mestu okupili četrdesetak vinarija od S. Makedonije do Slovenije, gotovo kompletnu sortnu vinsku kartu ukrašenu bocama i pojačanu vinima Moldavije, čak i onim koja pije engleska kraljica. I očigledno sjajnu ekipu vinoljubaca. Ali, krenimo od ulaza u Jungić vinograde…
Noviteti, ekskluziviteti, u širokom rasponu od konvencionalnih do surovo organskih vina iz amfora oduševili su vinsku publiku specijalno raspoloženu i pripremljenu za vrhunsku zabavu. Elegantne limuzine parkirane u podugačkom redu na jednom od brežuljaka Markovca kraj Čelinca, odmah po izlasku iz šume bile su najava istih takvih garderoba čim se prođe kontrolna tačka ispod usplahirenih Jungić zastava na ulasku u imanje.
Savršenstvo vinograda koje kao da je neko očešljao pa naslikao u panorami šuma i proplanaka obraslih veselim pojem ptica, vetar koji neprestano kvari frizuru nasmejanih lepotica na ulazu što bez reči nude vinske čaše, naježili smo se od zad0voljstva već pri dolasku. Utisak dodatno pojačava široka paleta vina Jungić koja se nalazi na burićima i gde nas dočekuje osmeh vinara Željka Jungića.
U savršenom ambijentu i odlično odabranom terminu početka u 17 časova, a dok sunce lagano klizi ka zapadu, degustaciona sala vinarije kao spoj nekoliko celina gde raskriljeni stakleni zidovi otkrivaju valovite zelene pejzaže i lozu u punom sjaju gotovo 360 stepeni u krug, kreće da se giba u ritmu ozarenih pridošlica sa čašama punim vina.
Savršeno obučene i raspoložene dame koje očito brojem dominiraju, velemajstorski poziraju pred kamerama da bi se čas kasnije upustile u ozbilje razgovore o vinima. Gospoda, takođe u punom sjaju, lete od jednog do drugog štanda gde većinu čine srpski vinariji, trenutno u samom vrhu interesovanja: Deurić, Erdevik, Chichateau…
Veći broj praznih Šćurek kartona već sat ili dva nakon starta otkriva posebnu pažnju posvećenu slovenačkom vinskom magu, dok sa druge strane ne prestaje huk oduševljenja degustacijom najboljeg vina Balkana, Bela Voda belo 2021 Tikveš Châteaux & Domainеs. Ali i drugih, brojnih Tikveš vina, baš kao što interesovanje za isto tako široku paletu Plantaža i liniju Stari Podrum ne gubi na intenzitetu.
Kao najznačajniji prikazani crveni novitet pominjemo Breg Merlot 2019 Doja, vino koje se na srpskom tržištu pojavilo pre svega nekoliko dana. Nefiltrirano, posle dve godine odležavanja u drvetu svojim raskošnim kiselinama, finim tkanjem tela i tanina iskazuje potencijal koji će tek za pet godina nazreti krajnju tačku razvoja u budućnosti. Za one koji vole istoriju u vinu tu je remek delo sorte rajnski rizling iz berbe 2013. Naravno, vinarija Budimir i čuveno vino Margus Margi sa kaleidoskopom tercijara na nosu.
Bela, veoma osvežavajuća vina reskih, no većinom sočnih kiselina, pokazuju zamišljeni pravac vinara u vrelinu ovog leta. Donekle nov ali sa zadovoljstvom prepoznat je grašac Geronimo Erdevik, dok prava pomama vlada za glanc novom tamjanikom Belluci 2021. A kome je do beskrajno duge završnice, pravi odgovor je u boci drugog noviteta Nopi Đogri, vina od sorte pino griđo (kako šatrovački i veli etiketa) iz iste vinarije.
Brzo probamo upečatljivi Urban Rose Deurić koga više gotovo da nema u prodaji, dok je Traminac 2020 u kome snažne kiseline podupiru zid konkretnih i ne prejakih aroma ovde u popriličnoj vrućini pravi hit. Završavamo gutljajima vina Severna Morava nakon čega nam pažnju privlači i poveliki natpis Morava 2020 na etiketi mlade banjalučke vinarije Crveni Brijeg. Otkud morava u Banja Luci, pitamo vlasnika Bobana Kovačića?
– Vinograd na crvenici je u četvrtoj godini a moravu iz prve berbe smo poslali u Beč na AWC i dobili srebro. To je bila i najbolje ocenjena morava tog takmičenja.
Vinarija specifična po neobičnim sortama nalazi se svega šest kilometara od centra Banja Luke, a braća i suvlasnici Bojan Kovačić, kao inženjer agronomije, te tehnolog Nebojša Milovanović koji studira enologiju u Novom Sadu, rade sve poslove oko vinograda i vina. Imaju neobične kupaže, Safikada sadrži sorte rajnski rizling, sovinjon blan i nemačku sortu bruner koju su uvezli iz Frajburga i već stavili na sortnu listu u BiH baš kao i grožđe muskaris. U roze kupaži su merlo i sorta prior, dok kaberne i merlo čine perjanicu Castell Nostro.
I grožđe od grka je stiglo da oduševi prisutne. Vinarija Nuić iznela je uz ostala vina tek drugu berbu ove pretežno dalmatinske sorte. Vino je veoma karakterno, specifično, strukturno dok Vlatko Nuić tvrdi i da brzo napreduje kako ekološki tretiran vinograd stasava.
– Ovaj Grk 2021 dolazi iz pet godina starog vinograda. Sve se bolje prilagođava klimi u Hercegovini i ići će ove godine na Mundus Vini – kaže, a mi uživamo i u Nuić žilavci.
I dok se na sve strane šuška o izuzetnim crvenim etiketama u raskošnim bocama hercegovačke vinarije Milas iz Ljubuškog, krećemo u ispitivanje zelenkaste žilavke iz berbe 2019. Iz vinograda posađenih tu gde su nekada bili rasadnici loze u doba vladavine Austrougarske, kako objašnjava Tomislav Milas, došlo je divno belo vino, veoma herbalno i mineralno.
Molbu da konačno probamo crvene etikete prekida grom u blizini i snažan pljusak. Iako je festival u zatvorenom prostoru udari vetra i kiše kupaju ljude koji se zbijaju ka unutrašnjosti. Veliki broj prisutnih, verovatno između dve i tri stotine sad je jedno veliko veselo i razdragano, prisno klupko čije granice svojim telima brane vinari postavljeni uz prozore. Raspoloženje gde gotovo da nije moguće izbeći čak i slučajno kucanje čaša dostiže kulminaciju zajedno sa pljuskom te postaje jasno da će Wine Me Up 2022 biti zapamćen i po vodi, na dva načina.
Prvi, prava je retkost na sličnim manifestacijama dobiti vodu za piće dok je ovde ogroman frižider pun hladnih bočica dostupan i slobodan sve vreme što mora postati patern i za daleko poznatije manifestacije. Sa druge strane naleti kiše uneli su dodatni adrenalin na već postojeće raspoloženje uzrokovano dobrim vinima i prezadovoljnim posetiocima.
No čini se da „kajmak“ skida pljusku najizloženija vinarija. Aleksandar Todorović iz Ražnja sa svojim oranž i drugim „drugačijim“ vinima, kao na pramcu broda u velikim talasima zasut kapima puni sve više ispruženih čaša. Lepotice se prosto otimaju oko župljanke, dugomaceriranih belih vina, Amfore 2019 još bez etikete ali koja može da se žvaće. Novi Doodle White 2021 grašac sa 10% tamjanike rashladiće sve letnje temperature. Visoku plavušu pitamo šta misli o vinima, kaže da su zanimljiva. Da li bi radije pila baš ovaj oranž ili neko poznato konvencionalno vino?
– Ovo, zato što je drugačije – kaže.
Sjajna vest za poklonike vina sa manje intervencije, a kad saznamo da slično mišljenje vlada i u krugu njenih prijateljica koje gotovo da više ne napuštaju omalenu terasu iako se kiša tek sad stišava, to razumemo kao ozbiljan pomak naviše u shvatanju vinske kulture u ovom kraju.
Vina Todorovića su zaista zanimljiva, ali dragulja ima na sve strane. Uz Patkov Podrum iz Krčedina prostrla se vinarija iz Prnjavora Fazan. Vina sa četiri hektara su organska, imaju već Decanter zlato i srebra u portfoliju a gospođa Nada Harijan koja ih predstavlja ima neke godine ali i dosta znanja o ovim vinima. Uostalom vlasnica vinarije je njena ćerka Oksana Sadzik, inače stomatolog-hirurg u Nemačkoj.
Imanje staro oko 120 godina je po dolasku iz Ukrajine osnovao Nadin deda Ciprijan a Nada je svoj deo dobila nasledstvom i momentalno rešila da ga ostavi ćerki u miraz.
– Mislila sam ona će to prodati, steći novce za svadbeno putovanje. Međutim, ona je supruga enologa iz Alzasa Kristijana dovela ovamo gde ga je u netaknutoj prirodi dočekao orkestar fazana. Tog trenutka on uzima četiri građevinska bloka, postavi ih na zemlju i kaže: Ovde će biti vinarija! Tako i jeste. Sada očekujemo organsku sertifikaciju a gotovo sva se naša vina prodaju u Francuskoj. A da čudo bude veće, fazani nam uopšte ne pojedu grožđe.
Fazan Salsa 2018 je lepa kupaža 60% belog pinoa, šardonea i rajnskog rizlinga dok sortni rizling iz berbe 2019 ima fenomenalne visoke kiseline. Pitak, lagan, ne opterećujući. Osvežavajući je roze od frankovke i pino noara, dok blend crnog burgundca i širaza nosi neobično ime Zašto ne?
– Kad je zet napravio tu kupažu koju niko ne pravi i odneo je u Francusku da je probaju njegovi prijatelji vinari, kad su je probali rekli su: Zašto ne?
Vino je svetlo, podseća jako na pino noar ali ima neku čudnu strast u sebi. Vinogradi se lagano šire dok Kristijan dvaput mesečno leti na relaciji Bazel – Banja Luka, a tašta Nada se brine da se o vinariji nadaleko čuje i van Francuske.
Kiša je odavno prestala, sunce poslednjim zracima suši mokra leđa vinara a čitava priča sad već kao podmazana kreće sa ka srećnom završetku. Još je mnogo dobrih vinarija, osvežavajućeg vina kakav je roze od pino noara hrvatske vinarije Krešić. Tu i tamo, po koji zaostali komadić sjajnih sireva iz ovog kraja, tek toliko da se proba barem još jedno vino, a to opet da bi se čula još neka vinska priča.
Malbek 1827 Chateau Purcari iz berbe 2020 privuče pažnju tek toliko da se proba i crveni moldavski biser Negru de Purcari 2020, blend sorti kaberne sovinjon, gruzijske saperavi (25%) i moldavske rara neagra (5%).
Ovo je inače jedno od omiljenih vina kraljice Elizabete druge i od 1990. godine je u stalnoj postavci vina u Vindzoru. Jedino za kraljicu štampaju posebnu etiketu na engleskom, odzvanjaju reči prezentera dok uživamo u gustom crvenom vinu.
I zbilja zanimljiva činjenica: Na većini sličnih manifestacija lepe promoterke sipaju vina ali ne znaju mnogo o njima. Ove su vina uglavnom sipali muškarci koji ih prave ili distribuiraju i o njima znaju gotovo sve, dok su čaše u većini punili lepoticama sa solidnim vinskim znanjem. Često se zapitamo kud ide ovaj svet? E pa ovaj vinski jeste jedan od lepših pravaca. |
Nema proizvoda u korpi